U većini zemalja 18. godina života smatra se kao početak odraslog doba i tada osobe dobijaju različite slobode i privilegije, ali i pravne i administrativne obaveze.
Ipak, ne postoji tačan broj godina ili trenutak u razvoju ljudskog bića za koji možemo da ukažemo da je to tačka u kojoj je ličnost dostigla punu zrelost. Ako ne postoji konsenzus o tome kada tačno dostižemo zrelost, kada zapravo postajemo odrasli?
Shannon Odell pokušava da odgovori na pitanje kako naučnici definišu odraslo doba koristeći različite faze razvoja mozga.
Razvoj mozga ima dvije putanje. Prvo, vremenom postoji smanjenje sive materije koja se sastoji od ćelija i veza koje olakšavaju komunikaciju na malim udaljenostima, stvarajući gusta čvorišta za obradu informacija.
Iako smanjenje može izgledati kao loša stvar, ono što se stvarno dešava je “selektivno obrezivanje”, tačnije smanjenje onih dijelova koji se ne koriste. Veze u mozgu koje se koriste se čuvaju i jačaju, dok se nedovoljno korištene uklanjaju, stvarajući na taj način mozak koji je podešen za okruženje, kako bi se to danas popularno reklo – energetski efikasan.
Prateći razvoj mozga naučnici zaključuju da ne postoji tačan momet kada smo sazreli, a umjesto toga, neuronauka sugeriše da postoje talasi zrelosti. Kako različiti regioni mozga i mentalne sposobnosti sazrijevaju u različito vrijeme, tako se manifestuju različita stanja i ponašanja koja su karakteristična za odrasle.
Neće svi ljudi dostići svaki talas zrelosti u istom uzrastu. Putovanje svake osobe u odraslo doba je jedinstveno, pod uticajem genetike, okruženja i iskustva.
Pogledajte video:
